Navukao sam se na indonežanske junk “Instant Noodles”. Ima ih u lokalnom marketu za 35 din za pakovanje ili 140 din za pet pakovanja. Dolaze u ukusima: chicken, beef, još jedna vrsta chickena i vegetable flavour.
Kad otpakujete kesu, pronađete ciglu od lepo ukovrdžanih nudli i tri kesice “začina”: bambu sauce u prahu, čili u prahu i jestivo palmino ulje koje sadrži antioksidans (E306).
Inače, sve je prepuno E-ova: sredstvo protiv zgrudvavanja (E500), stabilizator (E501), emulgator (E412), boja (E101), pojačivači arome (E621, E627, E631).
Od ostalih sastojaka tu su: pšenično brašno (74%), prah tapioke, so, regulator kiselosti, sredstvo za dizanje testa, zgušnjivač, šećer, prah piletine, ekstrakt kvasca, prah belog luka i biber.
Eto odgovora na pitanje zašto su nudle tako jeftine. Ali, nakon šetnje na surovoj blokovskoj košavi, ništa lepše ne greje studenu dušu od činije vrele, ljute vode sa testom i praškom.
I da, cela stvar je HALAL (حلا).
Noodles
Tweet This Post
Lángoske, ili, kako smo ih mi Banaćani zvali – lepinjice, ili japanski – mekike: Vele madžari da je lángos (plamen, čita se laangoš), zato što se prži u vrelom ulju. Ima ih, za 50 dinara, u Bačkoj Topoli na plaži (sa belim lukom ili pavlakom), a ima ih i u Subotici, kod građevinske škole, i kod baba, isto za 50 din, isto sa belim lukom ili pavlakom.
Ova ovde je prelivena belim lukom.
Vele ljudi da se langoške jedu sa čorbastim pasuljom, pa se umaču, a da je ova verzija sa belim lukom tek novotarija, nekakav fast-food. Te se zovu györs lángos.
Nedavno sam video, kako živimo u postmodernom društvu, da je jedan ugostitelj postavio tablo “brza hrana / spora hrana”, i jedno i drugo. Za one koji vole originalne recepte, ali da ne čekaju dugo.
Ima ona, parafraziraću, kad se bábo pita: “Ta šta bi Bički car mogo ist kad ja umačem langoš u paprikaš?” ::
Evo jednog friki bala. Verovatno će Kowalsky, koji je sve ovo smislio i organizovao, hteti nešto više o ovoj vrsti neobičnih balova, ali ja ću samo to: skupila se ekipa i doneo svako svoje vegeterijanske sastojke i sve se to lepo strpalo u jedan veliki kazan. I onda ga je Kowalsky, vala, skuvao. Milslili smo da će ostati, ali još je falilo, bilo je perfektno.
Kada se odlučite da meso pripremite sa mešavinom različitih začina neophodno je da ih, barem pola sata ranije, potopite u maslinovo, orahovo ili u ulje od repice. Aromatičnom smesom premažite meso koje nameravate da pečete, dinstate ili pržite, pre pripreme. Možete da ga pospete biljem i začinima, pa da ga pre pripreme ostavite sat vremena u frižideru.
U slučaju da nameravate da pravite jelo koje se peče više od sat vremena, onda bi mlevene začine i začinsko bilje trebalo da dodate tek poslednjih 15 minuta. U suprotnom će aromatične materije da ispare.
Piletina
Korišćenje majčine dušice, žalfije, peršuna, mirođije, korijandera, limuna, mlevene paprike ili ruzmarina učiniće piletinu veoma interesantnim obrokom.
Govedina
Goveđe meso je izuzetno ukusno kada ga začinite mažuranom, crvenim ili belim lukom, majčinom dušicom, žalfijom, biberom, ruzmarinom, renom ili sirćetom od balzamika.
Svinjetina
Svinjsko meso najbolje razvija svoju aromu upotrebom belok luka, žalfije, crvenog luka, senfa u zrnu ili brusnice.
Jagnjetina
Ako ste obožavalac jagnjećeg mesa, začinite ga ruzmarinom, mentom, karijem ili belim lukom kako bi dobilo izuzetan ukus.
Riba
Pošto je sada vreme posta ni za pripremu ribe ne morate da koristite so − riba je ukusnija ako se začini senfom u zrnu, karijem, lovorovim listom, korijanderom, mirođijom ili mažuranom.
Jaja
U slučaju da volite da jedete posoljena barena jaja so zamenite mlevenom paprikom, karijem, oreganom ili mlevenim crnim biberom.
Povrće
Brokoli uopšte ne morate da solite, začinite ga origanom ili limunovim sokom. Kupus i karfiol začinite mirođijom ili kimom. Šargarepe upotrebom peršuna, mente, muškata ili mirođije kao začina postaju pravi specijalitet. Kuvani krompir je veoma ukusan ako se začini sitno iseckanim peršunom, crnim biberom u zrnu, mirođijom, prazilukom, ruzmarinom ili belim lukom.
Začini koji boraniju čine još ukusnijom su mažuran, beli luk i sok od limuna. Bundeva se odlično „slaže“ sa đumbirom ili medom. Čak i paradajz u suštini nije potrebno soliti. Po njemu pospite majčinu dušicu, žalfiju, origano ili praziluk.
*preuzeto iz Blic žene
Proteklog vikenda moj dragi muz bio u Beogradu. Kaze mi, u jednom trenutku, da ima iznenadjenje za mene. Joj, a ja jako volim iznenadjenja. Nekako se uvek iznenadim. I sve mislim, kao, sad ce da mi donese komplet knjiga “Twilight” ili neku slicnu ludariju.
Kad ono, jos bolje: DUVAN-CVARCI!!! Toga u Subotici nema. Mi jos nismo nasli. Duvan-cvarci se jedu bez ‘leba i tope se u ustima i fini su i slatki i… i… i najbolji su na svetu.
Izgledaju, je li, k’o duvan. Prave se cesljanjem. Kako se cesljaju, nemam blage veze.
Duvan-cvarci RULEZ!
Kao da davno to beše; a zimus, u brdovitoj zemlji Bugarskoj, na Pirin planini u tračkom gradiću Banskom, kad sam probao lokalni specijaliet u jednoj njihovoj mehani zvanoj Mehana ovog i onog: teleće škembe na puteru. Nije da se pravdam, ali nekako mi je dobra iznutrica draža od dobrog mesa, /izvini bifteče/, ne samo zbog različitijeg dijapazona ukusa, mirisa i tekstura, nego i zbog nečega što ne mogu tako lako da objasnim. Mislim da bi to čisti karnivori, predatori, mogli bolje demonstrirati tako što na animalu lavovi, mede i ostali lovci prvo jedu iznutrice, pa tek onda ostalo. Grizu gnua z guza i prvo jedu bele bubrege, natur. To im dođe kao predjelo. Onda nastave s švarglom od fokinog debelog creva, punjenog prirodnom sadržinom. Nastave tako po iznutričkom meniju sve do srca i mozga kao dezerta. Ostalo meso, tetive i koske glođu nižerazredni članovi kluba. Ova slika me nekako opravda pred činjenicom da sastojci iznutrica negativno utiču na krvnu sliku i ruiniraju mi zdravlje, a ja ih tako volim. Među iznutricama, kralj je škembić. Valjda je on najštetniji. Sam izgled mu je nadnaravan. Rese želuca jednog slatkog teleta. Osećaj gumaste froncle među zubima je, valjda, urođeni prouzrokovač abnormalnog lučenja endorfina, i kao takav služi kao stimulans svim mesožderima. Da samo možete čuti našu mačku, inače metiljavu i letargičnu persijku Liru, kako pušta zvuke sreće dok žvaćka škembe, bili biste i vi ubeđeni u to. Ovo, tračko, teleće sirište je bilo, izgleda, kuvano pa pečeno na puteru. Bez nekih jačih začina. Nije vonjalo, nego je mirisom masla stopljenim sa sagom nutrine stomaka, poboljšavalo rad pljuvačnih i stomačnih žlezda i opravdalo u potpunosti apetajzerski karakter iz menija. Ukus je bio u skladu s mirisom, ali ne i dovoljno slan, za čudo. Tako sam opet testirao svoju iznutričku teoriju. Nije za odmet to ovde napomenuti: za glavno jelo je bila teleća glava sa škembima. E, to je bilo premasno.
Ovo jelo sam izmislila dok sam bila student u trenutku kad mi se smucila suva hrana, kojekakva peciva i sendvici sa kioska pored Akademije… To je, u sustini, bio trenutak kad sam i pocela da kuvam.
Jedna kesa smrznutog povrca Mexican Mix (ne znam sad je l’ Frikom ili Higlo), konzerva tunjevine, jedno kiselo mleko i 3 kuvana jaja… Povrce i jaja skuvati i ostaviti da se malo o’lade, pa onda sve izbuckati. Fora je da bude hladno.
E, sad, ne izgleda bas nesto, ali je jako sito i fino, ima riba, ima povrce, ima jaja… What’s not to like? Ja jedem sa hlebom. Probala sam jednom sa makaronima, ali nije fino. Ovu klopicu pravim kad vise ne znam sta bih kuvala, pa onda bude daj sta das. A neki dan mi se jelo nesto sto se ne uklapa u zimsku koncepciju, smucili su mi se kiselisi i teska zimska hrana.
I, eto… Nesto.
Majka mi nervozna. Otac zaredio osmu operaciju. Izvadili mu lep zeleni piljak iz žuči. Sad se žena uzmuvala, pa da se smiri, izburla smrznuti mladi krupni pasulj a la tetovac iz zamrzivača. Sveža butkica joj je bolja od pušene, kaže: „Zbog dece, ovo više vole“. Posebno je skuvala pasulj čorbu, pa izvadila nabrekle pasuljčine a u poklopljenoj šerpi ispekla butkicu, te sve to spojila, začinila s brdom udinstanog luka, dobrom crvenom zaprškom i zapekla otklopljeno. Uh. Kao kestenovi, pomalo slatkasti, po obliku savršeni, celi i rumeni u zgusnutom pikant saftu. Butkica se bila dezintegrisala obezmesčivanjem od strane moje ćerke karnivore. Osta masni i kožasto – hrskavičasti, tetivasti deo, koji sam slasno dokusurio. Par puta sam se vraćao u kuhinju, do šerpe, birajući najcrvenije bubreščiće masnim prstima ih trpao u usta. Zanimljivo je da taj mladi pasulj nije imao nikakvih gasovitih reakcija u mom organizmu. Inače, šolet je krupan pasulj s lukom, pačetinom ili guščetinom, (sve košer), zapečen u rerni. Ovo je jelo Jevreja s ovih prostora. Bez svinjetine, naravno.
Već sam prizivao lički kupus.
Evo jedne istina sindikalne ali zdravo muške verzije:
Ponavljam i recept:
metnuti u lonac kiselog kupusa i – kolenica, rebara, kobasica (dimljenih) ili koječega, pa kuvati dok se ne skuva. Krompir se skuva obaška, u ljusci, pa posle oljušti.
To je to. Ne treba ni soli, ni bibera, nikakvih začina – ništa.
Nego, ima ono pitanje: Zašto mi Ličani nismo sebi napravili državu?
Odgovor: Šta će nam država?
Eto, spominjao se “Debo četvrtak”, pa da stavim članak. Samo da se zna, da ne bude zabune, autor članka je Alojzije Stantić, dopisni saradnik subotica.info.
***
Debo četvrtak
Poslidnji pokladni četvrtak je kod tušta naroda poznat pod imenom – Debo četvrtak. Naši su stari tirali (ponavljali) da tog dana triba ist devet puti, da se čeljade dobro potkoži, da bude zdravo. Po starovinskom narodnom virovanju čeljade je zdravo ako je dobro potkoženo, a bolesno je mršavo čeljade. To je bilo pravdanje kako bi se čeljad još jedared dobro naila, al i zato da se poide sva pokladna mrsna rana, koju ne mož dugo čuvat, a korizma je dugačka i nemrsna.
Salašarima nikad nije teško otpravit Debo četvrtak, je l su dotleg već obavili velik disnotor, puni su mrsne rane i ne tribaju šporovali, kako su se niki pravdali: ″naisćemo se soparnog ila u korizmi″.
Kadgod Debo četvrtak nije bio zapovidan blagdan, al su ga čeljad poštivali ko svaki neradni dan, radili su samo nužne poslove, a najviše vrimena provodili su u gošćenju i kojekakim zabavama. Tušta salašarske mladeži je došlo u varoš, ko i na gôd, rad provoda u svojim društvima: momačkom, divojačkom i u njevim varoškim podružnicama.
Mladi su pravili skupštine, kako su zvali igranke po kućama el salašima di se skupilo nji dvadeset – trideset, naspram tog koliko je velika soba. Do oko sridine prve polovice XX. vika pokladne igranke, često i veći svatovi, pravili su i u, na gusto napravljenim, suvajama (mlin u kojem su ž/e/rvanj okrećali konji), u kojoj su podigli uvis male doronge (poluge koje su vukli konji) i dobili veće misto za igranje.
* * * * *
Pečenje fanaka
Kadgod su fanke pekli samo u pokladama, kad nuz domaću čeljad ima i gostivi, ko na priliku: na velikom disnotoru, na prelu, obavezno na debo četvrtak po čemu se najviše pamti i u pokladama prid Čistu sridu. Ko se na to nakani odjedared mora peć tušta fanaka i u što većoj laboški, tolikoj da poklopi obadve ringle kadgodašnjeg šporalja, na desetak litara masti, da odjedared ispeče barem desetak fanaka, jel ji tolika čeljad za astalom brže poidu neg što ji reduša ispeče.
Kad se zamućeni fanki kreću u vajlingu el isičeni formom na siniji (daska za tisto), vrata kujne se otvaraju samo u krajnoj nuždi, da tisto ne zaladne. Prvi ispečeni fanki su obično “guravi” i malko tvrdi i brez “pupka” (tanke sridine), reduša ji metne na stranu da ji posli poidu ladne.
Prid čeljad za astalom koja nestrpljivo čekaju, nose se samo oni fanki koji su dobro narasli, s pantljikom po boku sridine oboda i s pupkom u sridini – skoro probušeni, jednako rumeni odozgor i odozdol. Fanki moraju bit i izgledni da u njima uživaju i oči, a kad se zagrizu iznutra su ko šponđa (sunđer). Odraslo čeljade odjedared od naizgled velikog fanka, promira desetak centi, mož polak odgrist, a alav poide odjedared i cilog. Čim se izvade iz vrile masti, vrući fanki se idu posuti sa šećerom u pravu, s pekmezom od zerdelija (kajsija), kadgod s tučenim, a danas s mladim sirom el ko voli ide ji “same sa sobom” – brez ikakog dodatka. Vruć i lipo ispečen fanak je dobrog šmeka (ukusa), a čeljade mu ne mož odolit, ne mož se okanit ila dok ne poide barem tri-četri pa i više fanaka, a gladan i dobrim više. Kad vruć fanak zamriši nema čeljadeta koje će onda mislit na dijetu.
Debo četvrtak je na glasu i po fancima, oni su dično ilo poklada, dok je krumpirača njev simbol.
Twitter links powered by Tweet This v1.6.1, a WordPress plugin for Twitter.
